петак, 05. фебруар 2016.

Moj vodič kroz Trst (II deo)





Našu šetnju nastavljamo dalje ...



VIA __ CORSO ITALIA __


Idemo sada do drugog trga tzv. Berzanskog trga. Ranije je Trst bio glavna meka za šoping i svi su išli nešto da kupuju, uglavnom farmerke i cipele s proleća ili s jeseni. Vodič ga ne pamti iz tog perioda, jer je dosta mlađa, pa ne može da nam da tačno poređenje sa te strane, ali može da nam kaže šta je tada bila glavna trgovačka zona - pored Piazza Ponte Rosso bila je ova ulica Corso Italia. Tako da oni koji su nekada dolazili u Trst, mogu i sami zaključiti šta je ostalo od svega toga.




Via Corso Italia


I ovako izgleda kada nailazite na taj Berzanski trg



Evo i jedne veoma korisne mapice, koju sam pronašla, 
čisto da biste lakše mogli da pratite kretanje po trgovima


Grad nema nešto mnogo šopova i butika, sve je izmešteno sa strane - ti veliki tržni centri, kao što je Palmanova, ali eto vidite ono što je na primer ostalo je opet u zgradi Assigurazioni Generali, i ovde u ovoj drugoj zgradi   Il Tergesteo  - tu su isto kao šopovi, kafići i restorančići.





        *** PIAZZA DELLA BORSA = BERZANSKI TRG

Ovaj trg je od početka 19-og veka ekonomski centar grada. Pre nego što je osnovana i otvorena berza 18o6. godine, ovaj trg se zvao Piazza della Dogana (trg carine), jer se ovde nalazila zgrada carine. 
Zovu ga još  i "drugi gradski salon". 



Ovako je ovaj trg izgledao nekada


Tokom srednjeg veka trg je bio van gradskih zidina i ovde se nalazila jedna od gradskih kapija "Porta Vienna" (1719). Današnji izgled trg je dobio u 19-om veku, a renoviran je poslednji put 2o11. godine. 

Kako je izgledala Porta Vienna, 1719. godina


Ovaj drugi trg se zove Piazza della Borsa, što bi u prevodu značilo Berzanski trg, zbog toga što to on zaista i jeste, jer je građen kao takav i uvek je bio od perioda izgradnje, odnosno od I polovine 19. veka, ekonomsko sedište grada, pošto se prvobitno ovde nekada, dok je grad bio ograđen, odnosno pod bedemima, na mestu ovog Tergestea nalazila Carinarnica - zgrada carine (175o-1754), i već iza nje ovo je bio deo van gradskih zidina, do momenta od kako carica Marija Terezija 1756. godine počinje da sređuje grad.


Početkom 19. veka dolazi do preuređenja ovog dela, zbog toga što je došlo do inicijative zbog već velikog prosperiteta grada da se osnuje Berza.


Dogana = Carina



STATUA LEOPOLDA I   HABSBURGA
/Svetog rimskog cara/


Na Berzanskom trgu ovo je najstariji spomenik. Datira iz 1673. godine, a na trg je postavljen 18o8. godine u znak sećanja na njegovu posetu Trstu i u znak zahvalnosti na onoga koji je od Trsta napravio "raj na zemlji" a to je bila 1719. godina kada je proglasio Trst za slobodnu luku. 




Bronzana statua Leopolda I, 1673. godina



*** LEOPOLD  I --- više



PALAZZO DEL TERGESTEO

Prvo je namenjeno da Berza bude u ovoj zgradi koja se zove Il Tergesteo, koja je isto podignuta 184o. godine, no već 1842. godine se u nju uselio čuveni austrijski Lloyd, tako da opet nije ostavio dovoljno prostora Berzi.



Evo i poređenja kako je to nekada izgledalo



Francesco Bruyn, Il tergesteo, 184o-42. godina


Belgijski arhitekta Francesco Bruyn radio je na Il Tergesteo. To je sada šoping mol i tu se nalaze radnjice, restorančići i kafići.
Obnovljena je 1957. godine po projektu Alessandro Psacaropulo-a.



PALAZZO DELLA BORSA VECCHIA = STARA BERZA
- SADA PRIVREDNA I TRGOVAČKA KOMORA


Onda se namenski gradila posebna zgrada Berze, koja se danas zove Palazzo della Borsa Vecchia, odnosno Stara berza, s obzirom da se Berza preselila 1928. godine u zgradu preko puta - ovu na kojoj piše BORSA, odnosno Palazzo Dreher.
Arhitekta Antonio Mollari je zaslužan za kompletan redizajn ovog trga i ovih palata.
Što se tiče Borsa della Vecchia ona je isto zamišljena kao jedan grandiozni spomenik, koji podseća na stare rimske i antičke spomenike, tako da dole ove skulpture prezentuju kontinente: prvi je Evropa, pa Azija, pa Afrika, pa Amerika.

Antonio Mollari, Palazzo della Borsa Vecchia, 18oo-18o6. godina



Na spratu su statue na kojima su predstavljeni bogovi: Vulkan (levo) i Merkur (desno). Na balustradama su s leva na desno predstavljeni: Danubius (Dunav), jer je veoma cenjen plovni put; Genius di Trieste, sa amblemom grada; Minerva, kao protektor trgovine pokazuje prema Geniusu di Trieste odnosno prema "trgovačkom raju";  i Neptun, kao protektor mornara, a samim tim i simbol prekomorske trgovine. Skulpture je radio Antonio Bosa, učenik Antonia Canove. Bareljef iznad ulaza simboliše: industriju, trgovinu, moć i brodove. Na trouglastom timpanu su figure koje predstavljaju Fortunu (levo) i Slavu (desno).





 


Dakle, svaki brod koji bi pristao ovde mogao je uvek dobiti tu tačnu informaciju o preciznoj geografskoj dužini i širini.
A kažu isto tako ovaj poslednji put ovaj trg kada je obnavljan, da isto postoji varijanta Sunčanog sata isto ovde na trgu, ali tako su namenski postavljeni ovi tamniji delovi pločnika, tako da eto ko zna može pomoću svoje senke tako kad stoji na ovom trgu da odredi koliko je sati.



Tamniji i svetliji delovi pločnika na samom trgu


No, ovo zdanje je od 1928. godine kada je Berza prešla u drugu zgradu, Privredna i trgovačka komora.



NEPTUNOVA FONTANA

Neptun po rimskoj mitologiji, bog mora i zaštitnik trgovačkih flota, isto rad čuvenog umetnika Giovannia Mazzolenia. Radio je 1755. godine.

Giovanni Mazzoleni, Neptunova fontana, 1755. godina




Fontana je stajala na Piazza della Borsa od 1755. do 192o. godine kada je premeštena na Piazza Venetia. 
Ponovo je vraćena na svoje originalno mesto posle renoviranja trga 2o11. godine. 



PALAZZO DREHER = NOVA BERZA

Odnosno palata u kojoj je Nova berza od 1928. godine. Radio ju je bečki arhitekta Emil Bressler baš za čuvenu porodicu Dreher (bili su austrijski pivari, izuzetno bogati) i Teodor Dreher je bio veliki entuzijasta i zaljubljenik u automobilske trke.

Nažalost, on je poručio ovu zgradu koja je tada kada je sazidana 191o. godine, bila najveće zdanje u Trstu, tako što je imala 19 sala, ustvari to je bio restoran i imala je gore terasu za sedenje i ručavanje sa koje se pružao lep pogled na grad.


Za potrebe berze preradio ju je arhitekta iz Trsta Gustavo Pulitzer, 1928. godine. 

Emil Bressler / Gustav Wittrisch, Palazzo Dreher, 19o8-1o. godina
Gustavo Pulitzer, 1926 - 1928. godine


B O R S A


Theodor Dreher, vlasnik pivare i palate, je bio boem i veliki zaljubljenik u auto trke, a ujedno i sin Anton Dreher-a, osnivača istoimene pivare u Beču. Pošto je poginuo 1914. godine u jednoj auto trci, zgrada je kasnije prodata Privrednoj komori, koja odlučuje da je pretvori u zgradu Berze. Pivara "Dreher" je bila veoma poznata u carstvu, dobitnik više zlatnih medalja od 1858. do 1882. godine na izložbama u Beču, Trstu, Parizu, Sidneju, Melburnu.
Od 1863.  godine pivo se izvozilo u Holandiju, Nemačku, Trst (birra Dreher), Temišvar…  Udružuje se sa “Kobanya” pivarom iz Mađarske 19o5. godine, a od 19o7. godine Mađarska pivara postaje nezavisna od "majke" pivare i posluje još uvek.

Dreher (Kőbánya) pivara




CASA RUSCONI
Piazza della Borsa, 13

Zgrada je sagrađena kao rezidencija porodice Rusconi. Zgradu su odlučili da prošire 186o. godine i to u stilu secesije, pa je to radio Giovanni Scalmanini. 



Giovanni Scalmanini, Kuća Rusconi, 186o. godina


Giovanni Scalmanini
a bista iznad ulaza predstavlja Giovanni Rusconia



CASA BARTOLI

Sagrađena je 19o6. godine po projektu Maksa Fabiani-a, za groficu Muratti-Bartoli. Zovu je još i "zelena kuća". Čitava zgrada je građena od livenog betona, koji je pre toga upotrebljavan jedino za temelje. Zamišljena je kao multifunkcionalno zdanje, jer je arhitekta Fabiani (vodeći student Otto-a Wagner-a) mislio da arhitektura ne treba da bude samo lepa, već i funkcionalna.  

Ovaj arhitekta radio je i čuvenu palatu Urania u Beču.


Maks Fabiani, Kuća Bartoli, 19o6. godina


Ukrasna dekoracija na fasadi




Ovaj stambeni prostor je imao jedan od prvih električnih liftova u Trstu. U zgradi je živeo i gradonačelnik Trsta od 1945. do 1955. godine,  gospodin Gianni Bartoli.











Нема коментара:

Постави коментар